Trema i kako je pobediti?

Trema je neprijatna drugarica sa kojom malo ko  nije imao prilike da se susretne. Imamo je u najrazličitijim situacijama, uglavnom u onim prilikama i sa onim osobama kojima mi lično pridajemo značaj. Paradoksalno ali istinito - što nam je više stalo da ostavimo dobar utisak i postignemo rezultat trema će često biti veća, dovodeći do toga da smo nekada sami sebi najveći neprijatelji, nesvesno minirajući sopstveni nastup.

Jedan od najpoznatijih socijalnih psihologa Filip Zimbardo godinama je proučavao probleme vezane za tremu:  anksioznost, stidljivost i strah od javnog nastupa. On smatra da je neprijatni osećaj koji nazivamo tremom normalna reakcija koja se samo kod nekih ljudi odražava u većoj a kod drugih u manjoj meri. Drugo zanimljivo zapažanje vezano je za takozvano socijalno učenje –  činjenicu da je u najvećem broju slučajeva uznemirenost koju nazivamo tremom – naučena.  Koliko puta ste samo čuli decu da pitaju jedno drugo jel imaš tremu, jel se plašiš, jel ti frka da to pročitaš-otpevaš–šta već…ili još gore starije osobe koje pitaju decu “a jel imas tremu?” ne shvatajući da upravo tako i podstiču stvaranje treme kod dece.

Kontrolišite tremu da ona ne bi kontrolisala vas.

Trema se javlja u najrazličitijim situacijama, od intervjua za posao do izjavljivanja ljubavi ili javnog nastupa koji je za neke ljude jedan od najvećih strahova sa kojima se susreću. Tokom vremena ukoliko se strah ne razbije postaje sve veći, i može da napravi ozbiljne probleme u situacijama kada je potrebno da neko ima bilo kakav javni nastup. U svaki pokušaj se ulazi sa predubedjenjem da će se desiti neuspeh, što dodatno povećava nervozu i dovodi do takozvanog self - fulfilling prophecy (kada svojim ponašanjem upravo proizvodite onaj efekat koga se plašite).

Šta se dešava u organizmu kada se suočimo sa tremom? Efekti treme su psihosomatski, odnosno naš strah od neuspeha se projektuje u vidu fizioloških reakcija (ubrzanog pulsa, podrhtavanja glasa isl). Fiziološki mehanizmi kojima se ovo odvija deo su prirodne, adaptivne  reakcije organizma na stres. Medjutim mi sami smo u ovom slučaju oni koji stres generišu negativnim razmišljanjem koje je naučeno i uslovljeno. Jedno  zapamtite – sve što je uslovljeno, uz vežbu i upornost može biti i – razuslovljeno.

Najviše nervoze dolazi od nesigurnosti. Kada niste sigurni kako će se neka situacija razrešiti, najgora stvar koju sebi možete učiniti je da počnete da razmišljate (ili još gore vizuelizujete) nepovoljne ishode situacije. Zbog toga je jedan od preduslova za razbijanje treme postizanje maksimalnog nivoa sigurnosti koju u datoj situaciji možete imati. U nekim situacijama naravno, neće zavisiti sve od vas ali u onima poput javnih nastupa, ispita, prezentacija isl, problem treme možete donekle ublažiti time što ste jako dobro pripremljeni.

Kako prevazići tremu

1. Šta god radili, dobra pripremljenost je važna. Bilo da je u pitanju intervju, javni nastup, ispit, što ste sigurniji i bolje pripremljeni manja je šansa da vas nervoza izazvana tremom u tome omete. Ukoliko ipak primetite da vam se to dešava i ponavlja u različitim situacijama, konsultujte se sa nekim stručnjakom, te stvari je moguće prevazići.

2. Praksa je najbitnija. Ako imate problema sa javnim nastupom, naterajte sebe da izadjete i govorite pred drugima, za početak u nekim manje važnim situacijama. Ako vam je i to neprijatno vežbajte govor pred ogledalom ili se snimite.

3. Ne postavljajte sebi prevelike zahteve. Umesto da vas greške plaše i (unapred) frustriraju, posmatrajte ih kao proces učenja, svesni da ćete posle svake greške izaći bogatiji za jedno iskustvo i znanje i time biti korak bliže zacrtanom cilju.

4. Nemojte očekivati da ćete se treme potpuno rešiti. Mnoge javne ličnosti imaju tremu i osećaju nelagodnost tokom cele svoje karijere pred svaki nastup. Verovali ili ne ali odredjena količina treme može čak delovati i podsticajno pripremajući vaš organizam za situaciju koju smatrate stresnom.

5. Razmislite – šta je najgore što se može desiti? U najvećem broju slučajeva ta najgora opcija realno i nije toliko strašna (a često ni verovatna), koliko je mi sami sebi prikazujemo.

6.  Budite pozitivni - zamislite sebe u najpozitivnijem mogućem ishodu dogadjaja.

Može se desiti da (ipak) ništa od svega ovoga za vas ne funkcioniše. Nemojte se ustručavati i nadjite nekoga ko može da vam pomogne da ovu prepreku (jer trema je samo to) prevazidjete. Postoje jako dobre metode za rešavanje ovakvih problema, naročito kada je u pitanju strah od javnog nastupa.