Asertivnost - ključ uspešne komunikacije

Znate da je kolega preuzeo vaše zasluge, a ne smete reći?

Ne znate kako reći nadređenom da nije u pravu?

Treba vam slobodan dan, kako ga ipak dobiti?

Čovek je društveno biće, zato nije ni čudno što su za njegov optimalan lični rast i razvoj vrlo važni adekvatni interpersonalni odnosi. Budući da kvaliteta interpersonalnih odnosa zavisi o komunikacijskim veštinama osoba, posveti ćemo pažnju asertivnosti – ključu uspešne komunikacije.

Postoje tri oblika komunikativnih stilova koje pojedinci koriste pri svakodnevnom komuniciranju. Naravno, koji ćemo stil koristiti zavisi o konkretnoj situaciji, uključenim osobama i slično. Ipak svaka osoba ima određenu tendenciju za jedan od tri stila komuniciranja: pasivni, asertivni i agresivni stil.

Da bismo bolje shvatili te oblike ponašanja uporedi ćemo ih:

Kao što se na prvi pogled može videti iz ovog poređenja asertivno ponašanje je najbolji stil komuniciranja, a u skladu s tim ima i najpovoljnije posledice. Ako se ponašate pasivno drugi ljudi prema vama osjećaju iritiranost, sažaljenje i gađenje. Ako ste agresivni navodite druge da se ljute na vas i žele da vam se osvete. Ako ste asertivni - ljudi vas uvažavaju i poštuju.

iako se svi često hvalimo kako smo asertivni i kako nemamo problema u komunikaciji, zaista malen broj ljudi zna šta je to asertivnost, kada i kako se ponašati asertivno.

Postavlja se pitanje šta je to asertivnost uopšte?

Asertivnost se slobodnije može definisati kao borba za svoja prava. Asertivnost znači držati se čvrsto onoga što želite, navodeći jasno svoje potrebe. To znači iskazivati neslaganje kad se ne slažete. Asertivnost je iskazivanje osjećaja, mišljenja, potreba bez ignorisanja ili povređivanja mišljenja, osećaja i potreba drugih ljudi. Ona zahteva hrabrost i znači konfrontirati se sa drugima. Nekima je asertivno ponašanje teže od drugih, zbog njihovog životnog stila. Naime, zbog toga što ljudi žele da se svide drugim ljudima često ne iskazuju svoje mišljenje posebno onda kad se ono ne slaže s mišljenjem njihovih sagovornika.

Prepreke asertivnosti

Mada su prepreke asertivnosti individualne i yavise o konkretnoj situaciji u kojoj se osoba nađe ovde predstavljamo šest prepreka asertivnom ponašanju:

1. Anksioznost - ljudi se boje pokazati znakove anksioznosti jer misle da će ispasti smešni i da će ih tada ljudi odbaciti. U većini slučajeva ljudi se ne bore za svoja prava upravo zbog anksioznosti. Najbolji način prevencije znakova anksioznosti jeste priznavanje postojanja anksioznosti. Videćete da niste jedini koji osjećaju "knedlu" u grlu!!!
2. Skromnost - ova prepreka se sastoji od tri sastavna dela: nesposobnosti da osoba uvidi i iskaže svoje prednosti, nesposobnosti da se prihvati kompliment i treći dio jeste nesposobnost da se nekom drugom uputi kompliment. Bilo koji od njih koči osobu da bude asertivna i iskrena.
3. Fenomen "dobrog prijatelja" - ovaj fenomen podrazumeva da bi osobe s kojima se družimo trebale unapred znati naše misli, osećaje i potrebe. Ovo je čest problem u odnosima, ali je isto toliko nelogičan. Niko ne zna šta vi mislite dok vi to ne kažete.
4. Obavezivanje - ovaj faktor se manifestuje u prećutkivanju i zanemarivanju vlastitih potreba jer osoba smatra da je dužna nekom nešto ili da je to tako ispravno.
5. Polna uloga - nekad se ljudi ponašaju u skladu sa svojom polnom ulogom tj. onako kako očekuje socijalno okruženje. Ovo je očito kod žena jer one često popuštaju i ne žele da se bore za sebe jer ne žele da budu kritikovane i na udaru socijalnog okruženja.
6. Bitnost i jačina problema - nekad je rizično boriti se za svoje pravo pa čak smatrali da je to nešto krucijalno. Taj čin se može interpretirati kao izvršavanje socijalnog pritiska na druge da prihvate naše mišljenje, stav i osećaje. Često nas ljudi zbog toga odbace, pa se upravo zbog toga retko ljudi odluče na ovaj čin.

Budući da su naučnici došli do spoznaje da je vrlo mali broj ljudi asertivan, razvili su nekoliko načina na koje ljudi mogu naučiti kako se asertivno ponašati. Sledi mala vežba koju možete primeniti na sebi i postati asertivci!

- Prvo što trebate uraditi jeste opisati ponašanja druge osobe ili problem koji vam smeta
PRIMER: Kad kasniš na sastanak, kad vičeš na mene…
- Potom izraziti osećanja vezano za pomenuto ponašanje ili problem
PRIMER: Osećam iziritirano, ljuta sam…
- Onda opisati misao/verovanje koje je povezano s tim osećajem
PRIMER: Zato što kasnim sa drugim obavezama, jer smatram da možemo mirno razgovarati o problemu…
- Nakon toga jasno izrazite šta biste hteli da se promijeni
PRIMER: Želela bih da uradiš to i to, ono što ja hoću je da…
- Pitajte drugu osobu šta misli o tom vašem zahtevu
PRIMER: Šta ti misliš? Slažeš li se?
- Sačekajte odgovor
PRIMER: Pa, to je uredu, slažem se...
- Na kraju se trebate sagovorniku zahvaliti.
PRIMJER: Hvala, cenim to...

Govor tela je usko povezan sa asertivnošću. Evo i nekih vežbica za poboljšavanje asertivnog govora tela:

- Kad govorite ne izbegavajte kontakt očiju, budite zainteresovani i budni, ne agresivni.
- Držanje tela: kad stojite ili sedite budite uspravni.
- Stanite ili sednite na takvoj udaljenosti koja vam omogućava normalnu komunikaciju.
- Upotrebljavajte opuštene, razgovorne gestove.
- U komunikaciji koristite normalni, ne emocionalni ton. Zvučite determinirano i ubedljivo.
- Ono što trebate imati na umu jeste da izbjegavate razgovor kada ste nervozni, ljuti ili slično.

LISTA TEMELJNIH ASERTIVNIH PRAVA

- Pravo na samoodgovornost: Pravo da samostalno procenjuješ sopstveno ponašanje, misli i emocije i da preuzmeš odgovornost za njihovo javljanje i posledice koje one imaju po tebe
- Pravo na nepravdanje: Pravo da ne daješ razloge ili izgovore kojima bi opravdala svoje ponašanje
- Pravo na granice: Pravo da sam sudiš o tome da li si odgovorna za rešavanje problema drugih ljudi
- Pravno na rast: Pravo da se predomisliš
- Pravo na "Tačno, pogrešila sam": Pravo da praviš greske i budeš odgovorna za njih
- Pravo na saznavanje: Pravo da kažeš: "Ne znam"
- Pravo da se ne dopadneš: Pravo da ne komuniciraš sa ljudima rukovodeći se isključivo time kako se oni osećaju ili će se osjećati, da ne zavisiš od naklonosti drugih ljudi
- Pravo na sopstvenu logiku: Pravo da budeš nelogična pri donošenju odluka
- Pravo da ne razumeš: Pravo da kazeš: "Ne razumem"
- Pravo da budeš sopstveni sudija: Pravo da kažeš: "Baš me briga."



Kada smo pasivni ugrožavamo svoja prava. Kada smo agresivni ugrožavamo tuđa.
Mera u ponašanju je asertivnost.